Nejasno jutro, izbrisan je san,
možda Denis dodje, možda bude šaren dan.
Lutke u uglu kažu dobar dan,
nema ga, još uvek sve je dosadno, i znam.
Misli su mi stale,
danas teško sećam se,
želim sad da sanjam
iste žute stripove.
Uzalud priče - odavno ih znam,
sklapam oči zauvek, ponekad progledam.
Ipak zvono, poznat pogled više nije kao pre,
udišem još jednom, žurim, kiša počinje.
Bežim, ostavljam...
Okrećem se zadnji put i ne zaboravljam.
Bežim, ostavljam...
odlazim daleko, više ne zaboravljam.