Koraci tvoji, nemi i daleki,
već su negde davno našli mir.
Tvoje ruke bile su nežne,
tvoje oči govorile su sve.
O, volim te, dušo moja,
ja te volim kao život svoj.
O, volim te, kao ptica krila,
volim te, volim, volim te!
Ali znam da nikad više nećeš doći
u moju sobu dok mirno spava grad.
U meni tada, potajno i silno,
goreće ljubav i biću opet mlad.
Da li negde sama bol u duši skrivaš
i svoju tugu u sebi nosiš sad,
ili možda srećna novi život živiš.
Ali još uvek - volim te!
Volim te, tražim tvoje lice,
ja te volim, volim osmeh tvoj.
O, volim te, nisu važne reči,
volim te, istina je to!
O, volim te, jer si moja bila,
ja te volim, a opet sam sam.
O, volim te, kao ptica krila,
volim te, volim, volim te!