Voz, pospani voz za Harkov-Gomelj-Lenjingrad.
Znam kako je noćas dalek Beograd.
Neće moći nikada olovka i hartija,
i svi ruski poštari ne mogu ti odneti
pismo koje pišem ja,
marka s likom Lenjina,
i u pismu, jedina, tuga što me razbija.
Nije vodka rakija, mada noćas udara,
tuga mi je velika, velika ko Rusija.
Ja ne mogu poslati ljubav, jer se ne šalje,
nit' sam mog'o poneti sobom tvoje poljupce.
Voz. U vozu izgužvana lica putnika.
Ti si tamo negde iza onih planina.
Da l' si možda zaspala, il' si budna kao ja?
Da l' te muče nemiri, il' te ništa ne muči?
Kada budeš čitala pismo koje pišem ja,
tajna biće skrivena iza ovih redova.