Sve je kao i pre, ništa se ne menja,
stojiš kao nekada davno pred mojim vratima
i prija mi poznati smeh sa tvojih usana,
ali ipak jače od svega je to što osećam.
Molila sam andjele da te više ne vidim,
jer uz tebe nema života, nema ljubavi
meni treba samo malo snage da zaboravim,
i da svoja vrata zauvek za tebe zatvorim.
Živim kao i pre, ništa se ne menja,
i dalje ja sam ista, al nekom drugom potrebna.
Ponekad setim se nas, i to je normalno,
ali, bar za mene, i sećanje je dovoljno.